Präsens (sadašnje vrijeme)
ich
zahle – ja plaćam
du
zahlst – ti plaćaš
er
zahlt – on plaća
sie
zahlt – ona plaća
es
zahlt – ono plaća
wir
zahlen – mi plaćamo
ihr
zahlt – vi plaćate
sie
zahlen – oni plaćaju
sie
zahlen – one plaćaju
sie
zahlen – ona plaćaju
Sie
zahlen – Vi plaćate (formalno obraćanje)
Perfekt (prošlo vrijeme)
ich
habe gezahlt – ja sam platio/platila
du
hast gezahlt – ti si platio/platila
er
hat gezahlt – on je platio
sie
hat gezahlt – ona je platila
es
hat gezahlt – ono je platilo
wir
haben gezahlt – mi smo platili
ihr
habt gezahlt – vi ste platili
sie
haben gezahlt – oni su platili
sie
haben gezahlt – one su platile
sie
haben gezahlt – ona su platila
Sie
haben gezahlt – Vi ste platili (formalno obraćanje)
Futur I (buduće vrijeme)
ich
werde zahlen – ja ću platiti
du
wirst zahlen – ti ćeš platiti
er
wird zahlen – on će platiti
sie
wird zahlen – ona će platiti
es
wird zahlen – ono će platiti
wir
werden zahlen – mi ćemo platiti
ihr
werdet zahlen – vi ćete platiti
sie
werden zahlen – oni će platiti
sie
werden zahlen – one će platiti
sie
werden zahlen – ona će platiti
Sie
werden zahlen – Vi ćete platiti (formalno obraćanje)
Formalno "Sie"
(Vi):
Ovaj oblik se
koristi kao formalni način obraćanja jednoj osobi ili više njih s poštovanjem,
posebno u poslovnim situacijama, prema starijim osobama ili kada ne poznajete
osobu s kojom razgovarate.
Uvijek se piše
velikim početnim slovom "S", bez obzira gdje se nalazi u rečenici.
Na primjer: "Sprechen Sie Deutsch?" (Govorite li njemački? – formalno).
Neformalno "sie"
(oni, one, ona):
Ovaj oblik se
koristi za upućivanje na grupu ljudi ili stvari, u smislu "oni", "one", ili "ona".
Piše se malim slovom "s", osim na početku
rečenice ili u citatima. Na primjer:
"sie
gehen" znači "oni
idu" kada se odnosi na grupu ljudi.
NAPOMENA
Mi koristimo tri osnovna vremenska oblika glagola – sadašnjost, prošlost i budućnost. U
njemačkom jeziku, osim sadašnjeg vremena (Präsens), postoje različiti
oblici prošlog vremena, uključujući Perfekt i Präteritum, te buduće vrijeme (Futur).
Präteritum (Prošlo vrijeme): Ovo vrijeme se koristi za
izražavanje događaja koji su se dogodili i završili u prošlosti, često u
pisanom jeziku.
Plusquamperfekt (Prijevremeno
prošlo vrijeme): Opisuje radnje koje su se dogodile prije nekog drugog
događaja u prošlosti.
Futur
II (Buduće
vrijeme II): Koristi se za izražavanje pretpostavke da će radnja biti
završena u nekom trenutku u budućnosti.
Ovo čini ukupno
šest glagolskih vremena u njemačkom jeziku.
Kada se bavimo konjugacijom njemačkih glagolskih vremena,
važno je imati na umu da doslovni prijevodi često ne prenose puno značenje ili
kontekst originalne fraze. Stoga je bitno razumjeti funkciju i upotrebu svakog
vremena unutar njemačkog jezika kako bi se tačno prevelo značenje. Zbog toga se
ovdje fokusiramo prvenstveno na osnovnu konjugaciju glagola – sadašnjost, prošlost i budućnost,
izostavljajući naprednija vremena, jer se ona uče na višem nivou i zahtijevaju
posebnu pažnju, posebno prilikom prevođenja.
Za početnike u učenju njemačkog jezika, fokusiranje na
osnovna vremena pruža čvrstu osnovu za kasnije usvajanje složenijih gramatičkih
struktura. Sadašnje, prošlo i buduće vrijeme su osnova za osnovnu komunikaciju i ključna su za
svakodnevnu upotrebu jezika. Dok se Präteritum, Plusquamperfekt i Futur II često
koriste u složenijim pismenim tekstovima i formalnijim razgovorima, osnovna
vremena su stalno prisutna u uobičajenoj komunikaciji. Razumijevanje i
korištenje ovih osnovnih vremena omogućava učenicima brzo stjecanje sposobnosti
izražavanja osnovnih ideja i potreba.
Učenje njemačkih glagolskih vremena je postupan proces.
Početak s osnovnim vremenima sadašnjosti,
prošlosti i budućnosti postavlja temelje za uspješno i učinkovito usvajanje
jezika, pripremajući učenike za složenije aspekte njemačke gramatike koji
dolaze s naprednijim studijem.
